Govor Zamenika Šefa Misije na Kosovskoj Nedelji Biblioteke

12.april, 2010.g.

Narodna i univerzitetska biblioteka Kosova

Dobro jutro. Pozdravljam dr Salija Bašotu, direktora Narodne i univerzitetske biblioteke, i dr Envera Hodžaja, ministra obrazobanja. Pozdravljam takođe sve bibliotekare danas ovde okupljene iz svih delova Kosova. Hvala vam što ste me pozvali na Nedelju biblioteke.

Moji roditelji, koji su oboje bili učitelji na početku svoje karijere, naglašavali su meni i dvojici moje braće važnost čitanja. Naš dom bio je pun knjiga. Sećam se da su nas roditelji vodili u lokalnu biblioteku kada smo bili mali da bismo odabrali dečije knjige, koje bi nam čitali po povratku kući. Tako smo naučili da čitamo. Zbog toga sam ja rano počeo da se interesujem za čitanje i razvijam neutoljivu glad prema knjigama. Oba moja roditelja predavala su istoriju i naši porodični odmori često su bili fokusirani na posete istorijskim mestima, tako da sam ja došao do zaključka da je istorija naročito interesantna.

Kada sam konačno mogao sam da posećujem školsku i lokalnu biblioteku, i da sam odaberem knjige, naginjao sam ka istorijskim knjigama pisanim za mlade čitaoce. Iz nekog razloga sećam se vrlo jasno jednog odlaska u biblioteku: toga dana sam pozajmio knjigu o Frensisu Merionu, ’’Močvarna Lisica’’. Heroj iz vremena američke revolucije, Frensis Merion predvodio je snage dobrovoljačke milicije u južnoj državi Južnoj Karolini. Bila je to odlična priča. Američki vojni heroj sukobljava se sa ’’zlokobnim’’ britanskim pukovnikom Banastrom Tarletonom, o kome se i danas priča na jugu, koji je poslan da uništi Meriona i njegovu vojsku. Močvarna Lisica i njegova milicija porazili su Tarletona i njegove britanske trupe, i naravno, Amerika je osigurala svoju nezavisnost.

Ne znam da li je TO knjiga koja je podstakla životno interesovanje za istoriju, i dovela me do zidnih polica prepunih knjiga u mojoj kući, ali je, s obzirom na moje živo sećanje na nju, najverovatnije kandidat. Sa svojim izbledelim žutim povezom i koricama sa portretom Frensisa Meriona, ta knjiga je i danas urezana u moje sećanje. Ta ljubav prema čitanju i ljubav prema istoriji povele su me putem ka diplomatskoj karijeri.

Možda i vi imate slična sećanja iz detinjstva, na omiljenu knjigu sa njenim karakterističnim koricama, ilustracijama ili tekstom; na omiljenu biblioteku sa onim gostoprimljivim prizorom redova i redova knjiga; ili dragim bibliotekarom sa kojim ste delili ljubav prema knjigama. Kakva god bila vaša sećanja, mora da su na vas delovala inspirativno, pošto ste svi na kraju posvetili svoje profesionalne živote knjigama, učenju i bibliotekama.

Tokom protekle decenije ili približno, Američka kancelarija u Prištini, sada Američka ambasada, pružala je pomoć biblioteci na mnogo načina. Pre nekoliko godina, poslali smo grupu mladih i budućih biblioteka na američki univerzitet na nekoliko meseci ekstenzivne obuke. Pored toga, doveli smo stručnjaka Keneta Oberembta da vodi biblioteku neposredno posle rata, a da zatim razvije sveobuhvatan plan za budućnost biblioteke. On je prošle godine došao u prateću posetu i očekuje se ponovo u maju.

Mi smo takođe biblioteci dali nekoliko velikih subvencija radi kupovine knjiga tokom godina kako bi učvrstili zbirku. Subvencija koju je Ambasada dala prošle jeseni pomoći će u jačanju bibliotečke akademske zbirke kao pripreme za planirano odvajanje Univezitetske biblioteke.

Pored toga, mi smo takođe kreirali, sa Bibliotekom kao partnerom, tri Američka centra ovde na Kosovu. Uz pomoć Biblioteke locirali smo prostore za Centre, preuredili te prostore, opremili ih, kupili računare i drugu tehničku opremu, i što je najvažnije, ispunili te Centre knjigama i drugom građom o Sjedinjenim Državama. Čak smo i doveli Ingliš lenguidž felous radi pomoći koordinatorima na razvoju programa i privlačenju posetilaca Centara. Ovi Centri, jedan ovde u Prištini, jedan uz Prizrenu i jedan u Severnoj Mitrovici, pružaju prostor gde su svi građani Kosova, bili to Albanci, Srbi ili drugi, dobrodošli da se druže i da uče.

Konačno, mi od početka nudimo usluge službenika Stejt departmenta namenjenog bibliotekama i informacijama, službenika za informacione resurse (IRO).

Dakle, zašto, za ime sveta, Vlada SAD brine o bibliotekama? Zašto ulažemo toliko novca, vremena, stručnosti i napora radeći sve ovo?

Možda ste čuli izreku: ’’Znanje je moć’’. Kada građani demokratske države imaju pristup znanju, u školama, u bibliotekama i putem nezavisnih masovnih medija, uključujući internet, oni su osposobljeni da oblikuju svoju sopstvenu sudbinu. Prvo, uz dostupnost znanja, oni postaju istinski demokratski građani, koji aktivno uče tokom čitavog života, koji zahtevaju najbolje od svojih lidera i koji ih smatraju odgovornima. Drugo, usredsređujući se na učenje poput dece i mladih, pojedinci stvaraju suštinske preduslove za uspešne karijere i prosperitetnu budućnost sebi, i konačno svojim porodicama.

Kada smo ambasador i ja govorili o zahtevanju vladavine prava, to je delom ono o čemu smo govorili. Građani koji se proaktivno informišu i uče, a zatim koriste to znanje da bi zahtevali reforme na nacionalnom novu dok istovrmeno snage zakona, tužilačke i sudske službenike smatraju odgovornima na lokalnom nivou.

Zdrava, multientička demokratija, živa ekonomija, i društvo čvrsto utemeljeno na vladavini prava, to su ciljevi za Kosovo. Pristup znanju je ključ razvoja vrednosti koje takvo društvo čine mogućim.

Dakle, za moju vladu, ulaganje u biblioteke je pametno zbog toga što su biblioteke jedne od ključnih institucija u slobodnom društvu, zajedno sa zakonodavnim telima, školama, sudskim sistemom i medijima, koja čini da takvo drušvo funkcioniše. Samo za trenutak zamislite društvo bez biblioteka. Kladim se da to teško možete učiniti. Ili, zamislite društvo gde biblioteke postoje, ali gde su knjige zaključane i samo mali broj privilegovanih ljudi može da ih čita. To, kladim se ne možete zamisliti. Ali, u svakom slobodnom i demokratskom društvu znanje mora biti dostupno svima. To je razlog zbog koga je moja vlada pomagala i pomaže i zbog koga će nastaviti da pomaže vašim bibliotekama ovde na Kosovu. U našem je interesu da to činimo. A u vašem interesu još i više.

Sutra, naš službenik za informacione resurse, Keterin Marsisek, biće ovde da sa vama razgovara o ’’Novim trendovima u američkom bibliotekarstvu.’’ Ona će takođe obaviti istu prezentaciju u Prizrenu u četvrtak, za tamošnje bibliotekare. Slušajte ono što ona ima da kaže i vidite da li možete vi u svojim bibliotekama da uvedete neke od ovih novih trendova.

I dok ste ovde ove nedelje, nemojte zaboraviti da posetite naš Američki centar u Prištini, koji se nalazi dole na prvom spratu, da lično vidite događaje koje su oni organizovali radi proslave Nedelje biblioteke. Oni će imati takmičenje u pravilnom izgovoru, turnire u igrama, radionice i otvorenu kuću. Kao što ovi programi pokazuju, biblioteke danas mnogo su više od skladišta knjiga. One su više kao društveni centri u kojima ljudim mogu da se druže i da se zabavljaju učeći zajedno.

Na kraju, želim da vam se zahvalim na bitnom poslu koga obavljate kao bibliotekari. Vi obezbeđujete i pružate pristup znanju građanima Kosova. Vi ste stubovi institucije koja je od vitalnog značaja za razvoj Kosova kao slobodne i demokratske zemlje, zemlje koje je dom svih svojih građana. I nikada ne treba da zaboravite da svakoga dana kada dođete na posao i pomognete deci da pozajme svoje prve knjige, vi stvarate trajne uspomene. Omiljene knjige, biblioteke i bibliotekari imaju načina da žive u njihovim sećanjima zauvek i da inspirišu decu da se prihvate učenja i slede svoje snove. Ja ne bih danas bio ovde da to nije istina.