Govor zamenika šefa Misije, Majkla Dž. Marfija, na interministarskoj konferenciji u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova

21.jun, 2010.g.

Gospodine premijeru, članovi Vlade Kosova, cenjeni gosti. Zadovoljstvo mi je što sam danas ovde na svečanom početku ove važne konferencije.

Vi ste danas ovde da biste diskutovali o važnosti interministarske komunikacije, pogotovu jer je ona povezana sa međunarodnim pregovorima, ugovorima i pravom. Koordinacija unutar vlade i komunikacija nešto je u šta ja snažno verujem, ne samo u oblasti inostranih poslova. Navešću vam razloge zbog kojih mislim da je to tako važno. I drugo, hteo bih da govorim o jednom od faktora za koga smatram da je suštinski elemenat u efikasnoj međuministarskoj komunikaciji – jačanje profesionalne, informisane državne administracije.

Mi živimo u globalnom društvu gde se događaji odvijaju brzinom svetlosti. Opasnost da će se dezinformacija proširiti jednako brzo kao i istina, realna je. Zato je za vladu od ključne važnosti da ima snažne i pouzdane mehanizme interne koordinacije i komunikacije u primeni. Bez toga, vlast neće imati koherentnu politiku i neće govoriti istim glasom.

Najgore je, i često katastrofalno, kada različiti entiteti vlasti razviju kontradiktorne strategije i šalju kontradiktorne poruke javnosti. Možete zamisliti tu mogućnost haosa prilikom vanrednog događaja. Da li se nešto dogodilo ili nije? Postoji li tu pretnja ili ne? Da li treba da se evakuišemo ili ne? Da li vladina tela rade zajedno na rešenju poteškoće ili s različitim ciljevima i time pogoršavaju situaciju.

Ali čak i van vanrednih situacija, postoji jasna potreba za osiguranjem koordinisane i koherentne politike, i za porukama poslatim javnosti koje su konzistentne, jasne, iskrene i precizne. Šta vaša vlada radi? Zašto? Kako? Kada? Da li činioci razumeju ulogu koju moraju odigrati radi napretka međunarodne agende zemlje ili napretka konkretnih prioriteta u unutrašnjoj politici? Građani zaslužuju vladu koju predvode i sačinjavaju ljudi koji mogu da odgovore na ova pitanja i koji konzistentno rade svakodnevno na tim odgovorima. Alo politika i poruke jednog ministarstva stoje u kontradikciji sa politikom i porukama drugog, vaša javnost će brzo izgubiti poverenje u institucije vlasti i u VAS.

Ja sam u Stejt departmentu 19 godina, a prethodno sam radio u Kongresu, našem zakonodavnom telu, nekoliko godina. Interna koordinacija i komunikacija je teška. I spora je. Mnogo je jednostavnije uobličiti politiku i dati izjavu koju je vaš šef formulisao i završiti sa tim. Mnogo je, mnogo, sporiji i mučniji proces postizanja participacije vaših kolega unutar vašeg ministarstva, a kamoli od onih iz drugog ministarstva, a često se i od jednih i od drugih zahteva da uobliče efikasnu politiku. Dodajte tome potencijalna neslaganja. Jedno ministarstvo se ne slaže sa vašim pristupom. Šta onda? Kako rešavate te razlike? Da li ih rešavate? U iskušenju ste da jednostavno izbacite sve opcije kroz prozor i učinite ili kažete ono što VI želite bez obzira na stavove drugih entiteta. 

Ali, da li je to ono što zaslužuje narod kome služite? Ili  da li zaslužuje vaš najveći trud i učešće svih faktora odlučivanja? Da li idete sa vašom prvom reakcijom, ili pauzirate, razmotrite problem iz nekoliko uglova, iznesete različite stavove tako da ono što kažete ima težinu promišljanja i, po svoj verovatnoći, pruža jasniju sliku situacije ili politike.

Rekao bih da koliko su koordinacija i komunikacija u vezi zajedničke politike agencija konfuzne, frustrirajuće, mučne i spore, toliko su potreba. Morate angažovati jedni druge kako biste obavili ljudima posao i osigurali da delanje vlade bude promišljeno, inkluzivno i sveobuhvatno. Vi morate iskoristiti najbolje dostupne informacije i ekspertizu vaše vlade, informacije i ekspertizu koje možda postoje ili ne postoje u VAŠEM ministarstvu. Samo zajedničkim radom unutar ministarstava i među ministarstvima vi za vašu zemlju obavljate najbolju moguću službu. Vaši građani ne zaslužuju ništa manje od toga. 

Ali kako da dođete do toga? Gde da počente? Sada, kao što je poznato, vlada SAD je mnogo veća i ima mnogo dužu istoriju od vaših institucija. Na neki način vi biste mogli zbog toga biti u prednosti. Vaša birokratija je manja, i trebalo bi da bude efikasnija. Ima manje slojeva.

Prvo, važno je da sistematizujete vašu političku formaciju i komunikaciju. U Sjedinjenim Državama, Stejt department je taj koji ima vodeću odgovornost za oblikovanje i implementaciju američke spoljne politike. Kao zaposleni u Stejt departmentu, ja očekujem da druge agencije poštuju ulogu našeg rukovodstva, ali ne očekujem da moj Department formuliše politiku bez uvažavanja stavova naših kolega u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu finansija ili Ministarstvu pravde, na primer. I baš kao što ta ministarstva očekuju da imaju mesto za tim stolom, ako hoćete, kada se politika Stejt departemnta dotakne polja njihove ekspertize, moj Department očekuje da bude konsultovan kada rad tih ministarstava ima implikacija spoljne politike.

Kako mi to radimo? Mi imamo redovne sastanke na nivou zamenika i podzamenika. To znači da naši rukovodioci drugog i trećeg reda kontinuirano razgovaraju o problemima, strategijama i predstojećim događajima. Time što sve zainteresovane strane održavaju u redovnoj komunikaciji, vladine agencije/ministarstva mogu sa manje problema da razvijaju zajedničke političke ciljeve i mogu često da predvide probleme ili potencijalna neslaganja mnogo pre nego ona postanu kritična. Priznajmo, lakše je da odete kod šefa i kažete, mi imamo problem sa drugim vladinim agencijama, ali imamo tri meseca da to razrešimo, umesto da kažete, mi imamo neslaganje sa jednom agencijom i ono nam se rasprnulo u lice na nalsovnim stranama svih današnjih novina! Planirajte unapred, razgovarajte redovno, gledajte unapred i koodinišite. Vidite šta je na rasporedu za tri ili šest meseci i počnite o tome da razgovarate danas.

I ko sve to izvršava? Ko obezbeđuje da strategija na čijoj smo koordinaciji radili tako naporno zapravo bude implementirana? Ja znam da naši ministri i politički rukovodioci, kao izabrani zvaničnici, imaju primarnu dužnost da razvijaju strategiju njihovog ministarstva. Ali šta je sa nama ostalima? Šta sa profesionalnim kadrovima? Rekao bih da je jednako važno, možda čak i važnije, državnim administratorima da očuvaju redovnu stratešku koordinaciju i komunikaciju među agencijama, kako formalnu tako i neformalnu. Zašto je to tako?

Dakle, postoje brojni razlozi. Prvo, mnogo češće možete verovatno rešiti neke od problema među sobom nego podizanjem problema na nivo zamenika ili ministara. Kako bi bilo da pozovete vaše kolege u drugom ministarstvu i uverite se da su vaše informacije direktne? Ili ih unapred pitate kakvi su njihovi stavovi o sastanku vaša dva šefa? Često možete da sprečite sukob ili nerazumevanje jednostavnim pozivom ili i-mejl porukom. Drugo, vi ste ti, po svoj verovatnoći, kojima su najpoznatiji mnogi detalji i posledice spornih pitanja. Vi ste ti koji svakodnevno rade na tim pitanjima i znate sve aspekte tih pitanja. Možda vi i vaše kolege možete da identifikujete jednostavno rešenje pre nego jedno sporno pitanje postane problem. Treće, vi ste ’’zajednička memorija’’ vaše institucije. Ili bi trebalo to da budete. Kako biste radili efikasno morate zaista biti profesionalni državni administrativni servis. A vaši ministri treba da vas opunomoće da to činite. Ministarstvo NIJE samo ministar. Obučeno, stručno i profesionalno osoblje je oslonac jednog efikasnog ministarstva, i rekao bih, jedne efikasne vlade.

Ponovo ću govoriti iz sopstvenog iskustva. Radim u izvršnom telu američke vlade preko 19 godina. Bio sam u službi građana SAD u čitiri zasebne administracije, dve republikanske i dve demokratske. Džordža Buša starijeg, Bila Klintona, Džordža V. Buša, Baraka Obame. Politička partija i ime našeg predsednika se menja, ali moj posao za Department i narod moje zemlje prilično je konstantan.

Da, novi državni sekretar biće imenovan od strane svakog novog predsednika, a ponekada će biti imenovan više od jendog tokom mandata jednog predsednika. I, da, više birokratske instance Stejt departmenta takođe će pretrpeti izmene sa političkim promenama. Ali obični službenici diplomatske službe i službenici spoljnih poslova i drugo osoblje ostaju. Oni obezbeđuju kontinuitet od jedne do sledeće administracije. Oni nisu stručnjaci koji imaju dugu istoriju i duboko razumevanje spornih pitanja sa kojima će svaka naredna administracija i sekretar morati da se suoče. Mi ne moramo ponovo da otkrijemo točak svake četiri godine. Znanje i uvid naše državne administracije osiguravaju da sporna pitanja ne budu odbačena ili zaboravljena ili loše shvaćena. Da, strategije će se menjati. Prioriteti će se menjati. Ali fundamentalno iskustvo će oživotvoriti nove strategije i nove prioritete.

Zašto je ovo važno za Kosovo, državu staru samo dve godine? Pa, takvo iskustvo i zrelost su od ključnog značaja za vas kako biste radili na jačanju ove vlade: ustanovljenjem vaših institucija, definisanjem odgovornosti i ovlašćenja; obavljanjem uloge posrednika za lokalne vlasti; obavljanjem uloge predstavnika inostranih institucija. Sve je to važno.

Uzmimo samo jedan primer: priznavanje vašeg statusa nezavisne države od strane drugih država. To je zaista važno za vas. Ili bi trebalo da bude. Šta radite u vezi sa tim? Da li svako trči u različitom pravcu? Da li jedna osoba preuzima punu odgovornost? Koliko je to izvodljivo? Šta ako umesto jednog veslača imate više njih na brodu? I šta ako umesto da svako vesla svojim tempom u sopstvenom pravcu, svaka osoba na brodu zavesla u istom pravcu i u isto vreme? Mnogo je efikasnije, zar ne? Onda počinjete da se krećete.

Ali, da bi se to dogodilo, strategije i poruke moraju biti koordinisane, osoblje mora biti ovlašćeno i uključeno, i svaki član ove vlade, bilo da je izabrani zvaničnik ili državni službenik, mora da odradi svoj deo. A ovo ne važi samo za Kosovo, već takođe i za vaše ambasade u inostaranstvu.

Kao što svi dobro znate, moja vlada je ambasadora Dela i mene obavezala na ostvarivanje kompleksne spoljnopolitičke misije ovde na Kosovu. Mi ne možemo, i ne radimo to po našem nahođenju, iako vaši mediji ponekada u javnosti stvaraju takvu impresiju. Naša Ambasada uključuje kolege iz Ministarstva pravde, koji pružaju stručne pravne savete koji oživotvoruju naše programe vladavine prava. Ona uključuje darovite kolege iz USAID koji u mnogim oblastima pružaju ključne tehničke analize, uključujući fiskalnu i trgovinsku politiku kao i u oblasti lokalne uprave. Ona uključuje ljude i žene iz Ministarstva odbrane koji nam pomažu u donošenju odluka o tome kako na najbolji način možemo pomoći razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga. Svi se mi redovno sastajemo kako bismo koordinisali rad, razvili strategiju, preduhitrili naziruće probleme i kako bismo osigurali da svi na isti način razumemo naše ciljeve. Hteo bih da se zadržim na ovoj poslednjoj opservaciji na trenutak. Njena važnost često nije dovoljno cenjena.

Vi znate, Kolin Pauel je voleo da priča jednu priču o istinski opunomoćenom zaposlenom; nekom ko je u potpunosti shvatao realnu važnost svog doprinsa jednoj organizaciji. Pauel se jednom susreo sa čovekom koji je rekao da je glavni za Empajer stejt bilding u Njujorku, da on upravlja čitavom lokacijom. Posle još pitanja, taj čovek je rakao da je domar. Eto, to je jedan opunomoćeni zaposleni! To je neko sa jakim osećajem važnosti doprinosa koga pruža. Neko ko vidi širi uticaj sopstvenog posla.

I to je ono čemu rukovodioci u svakom od vaših ministarstava treba da teže: državnoj službi koja je uključena u proces odlučivanja, dobro informisana i cenjena zbog svojih dorpinosa. Znate, postoji jedan stari način razmišljanja da je znanje moć i zato da biste zadržali vlast i kontrolu, ljubomorno treba da čuvate informacije. Da li je to realistično u ovom elektronskom dobu društvenih medija, tvitera, mobilnih telefona sa kamerama? Koliko dugo bilo koja informacija ostaje tajna? I kada je ta informacija o funkcionisanju vlade, koji deo nje treba da bude sakriven? Očigledno, sada ne govorimo o pitanjima državne bezbednosti. Ali pre nego sakrijete informaciju, budite sigurni da ta informacija zaista JESTE važna za nacionalnu bezbednost. Zato što će, čak i takva, konačno izaći u javnost.

Ali druge informacije, koliko god ih imate i koliko god često ih imate, treba da budu deljene. I ne morate da držite formalne govore da biste to učinili. Stavite zakon koji se očekuje na internet stranicu. Napravite stranicu na Fejsbuku. Četujte na itnernetu, onlajn diskusije, sa javnošću. Iskoristite postojanje višestrukih medija kako biste poslali poruku i stalno obaveštavali svoje građane. To je ono što demokratiju čini snažnom. I to je ono što pomaže da smešne teorije zavere ostanu na distanci. Ako javnost i mediji steknu iskustvo da ste iskreni, onda time jačate njihovu veru i poverenje. Oni znaju da kada nešto kažete mogu da vam veruju. To je dobro upravljanje.

A dobro upravljanje je posao svakoga u javnoj službi. Ne samo političara i izabranih zvaničnika. Svako od vas treba da ima snažan osećaj sopstvene važnosti i doprinosa koga činite vašoj organizaciji, baš kao i domar u Empajer stejt bildingu. Bilo kao novozaposleni ili kao ministar, treba da imate jasno razumevanje svoga posla i onoga kako vaš trud doprinosi uspehu vaše organizacije i kako vaša organizacija doprinosi napretku šire politike vlade. Vi treba takođe da imate na umu kako ti isti doprinosi pomažu vašoj zemlji u celini.

Dakle, u nastavku ove konferencije, osvrnite se na greške, loše usklađivanje politike ili lošu komunikaciju (a svi ih činimo) i pokušajte da naučite iz njih. Ali, mnogo je važnije da pogledate unapred. Usmerite svoj pogled na to kako da najbolje služite svojoj zemlji i kako da to toga stignete. I ja vam garantujem da će vas zajedničko veslanje dovesti do toga mnogo brže nego individualni rad.