Govor američkog ambasadora Kristofera Dela na svečanosti povodom diplomiranja na Američkom univerzitetu na Kosovu

25. maj 2011g.

Dobar dan želim, premijeru Tači, predsedniče Hol, dr. Dresler, potpredsednicima Vlade, ministrima, poslanicima, predsedniče Ljukaj, porodicama, roditeljima, ali najpre – vama studentima. Želeo bih da počnem tako što ću vam se neformalno obratiti i reći da je pravo zadovoljstvo biti sa vama ovde danas. Ovo je jedan uzbudljiv trenutak za vas, ali i za mene. Ali, možde sam najviše ushićen zbog toga što znam da će sutra izaći novi strip, pa jedva čekam da vidim šta će Pimpsonovi uraditi sa Krisom Holom.
 
Studenti. Šta želite da čujete? Kad sam počeo da pišem ovaj govor povodom dodele diploma vratio  sam se 33 godine unazad, kada sam ja diplomirao. Kao i vi danas, jedva sam čekao da se završe govori i da počne slavlje.

Ali, to je tradicija - neko mora da govori, a vi morate da slušate ili barem sedite ovde. Dakle, šta je ono što vi želite da čujete? Ukratko, naravno. Mogao bih vam reći da će život biti sjajan.

Tek ste diplomirali na jednoj velikoj školi, ili tek treba da diplomirate. Svet je vaš da ga istražite i čeka vas život. Ali, mislim da to nije moja poruka. Zvuči previše ružičasto i vi to znate. Dakle, možda ću vam reći golu istinu. Dok sam još uvek bio na univerzitetu, neko mi je rekao, „Jedine sigurne stvari u životu su promena i problemi.“ Nije baš neka poletna ideja sada kada ste diplomirali, zar ne? Ali je iskrena. I istinita. Oni nisu jedna – i jedina – komponenta u životu, ali su stvarni. 

Obe ove izvesnosti prati veliki broj neizvesnosti . Dakle, jedina stvar u koju možete biti apsolutno, 100% sigurni dok otpočinjete  svoj novi, postuniverzitetski život jeste da ništa nije sigurno. Stvari će se menjati. Mnogo. Stalno. Srećom, školovanje koje ste tek završili jeste najbolja moguća priprema za suočavanje sa tom stvarnošću.

Pogledajte svet oko sebe. Razvija se  neverovatnom brzinom. Gotovo svakog dana pojavi se neka nova naprava ili se ostvari neki novi napredak u naučnim istraživanjima. Novi načini lečenja bolesti. Novi  načini putovanja. Novi načini pisanja. Tehnologija menja način na koji živimo, ono što znamo, kako komuniciramo i kako se zabavljamo. Vi ste odrasli igrajući video igre. Kad sam se pridružio diplomatskoj službi pre 30 godina, skoro svakog dana smo išli do zabavnih centara da igramo Pacman za dvadeset pet centi po igri! Taj program je izumro.  Ja sam još uvek švorc. Ali u to vreme je ta igra bila najnovija i najbolja. 

Društveni mediji obnavljaju povezivanje među ljudima. Smem da se kladim  da svako od vas ima svoj profil na Fejsbuku. Imam i ja; u stvari, čini mi se da ih imam nekoliko ... zahvaljujući nekim od mojih „prijatelja“ ovde koji otvaraju nove profile za mene. Ali barem idem u korak sa vremenom! Na Fejsbuku imam prijatelje sa četiri kontinenta.

Pre sto godina, trebalo je da se pismo preveze brodom i meseci zakašnjenja da bi prijatelji dobili tvoju poruku; a zatim skoro isto toliko da dobijete  odgovor. Čak i pre 20 godina, da biste stupili u vezu sa svojim prijateljima u Americi i drugde, morali ste da obavljate vrlo, vrlo skupe međunarodne pozive. A u nekim delovima sveta, ti pozivi su značili da čekate da vas operator poveže; stajali biste pored telefona satima dok se ne uspostavi veza; a onda se nadate da se veza neće prekinuti usred razgovora! Razmislite o tome kako su se stvari promenile za samo 100 godina. I verujte mi, kao nekom ko živi više od pola tog perioda, i ako pitate Bila Vokera koji je proživeo i više od toga, 100 godina i nije tako dug period. . 

Kako su ova sredstva transformirala naš svet? Pa, na ličnom nivou, to je očigledno. Fejsbuk, elektronska pošta, instant poruke i Skajp omogućavaju vam da budete u kontaktu sa prijateljima i porodicom, bilo da su oni na drugom kraju Kosova ili Evrope. A ta sredstva su dostupna skoro svima, jer nisu skupa.
Ranije sam dugo razmišljao pre nego što bih okrenuo nekog u inostranstvu iz Mozambika, na primer. Sada, kliknete mišem i počnete da razgovarate.   

Ali te promene imaju još dublji uticaj na naš svet. Pogledajte društvene potrese - revolucije -  koje se zovu „Arapsko proleće“. Za nekoliko nedelja, mirni demonstranti koji su se povezali preko društvenih medija bili su u stanju da odbace jaram tiranskih diktatura. Oni su postigli napredak iskorišćavajući društvene medije i njihove prednosti. Oni podstiču promene i obnovu u njihovim društvima. Promene koje njihovi roditelji i dedovi nisu bili u mogućnosti da izdejstvuju mecima i nasiljem. A pogledajte brzinu kojom su se kretale te promene. Borbe kojima bi u prošlosti možda bile potrebne godine sada se pokreću i uspevaju u roku od nekoliko nedelja. Razmislite koliko bi bila drugačija istorija Kosova da su tada postojala ova sredstva za pokretanje promena. Vlade su ranije mogle da suzbiju takve pobune. Mogle su da ubiju  ili uhapse jednog, dva ili nekoliko stotina demonstranata. A onda su mogle da iskoristite svoju propagandnu mašineriju i iznesu samo svoju verziju istine - ili da u potpunosti suzbiju događaj. To više nije moguće. Vlade više ne mogu da kontrolišu komunikaciju. Čak i najrepresivniji režimi ne mogu u potpunosti da blokiraju proteste. Stotine hiljada demonstranata su jedna stvar. Stotine hiljada građana na ulicama je sasvim druga stvar. Dakle, ove promene koje vidimo menjaju naš svet u potpunosti - na vrlo ličnom nivou i na široj geo-političkoj sceni. 

Dakle, promene su neizbežne i ubrzavaju se. A šta je sa problemima? Ja bih rekao da je to zaista druga konstanta u životu. Vi ćete nailaziti na probleme. Na mnogo problema. Stalno. Gde ste sada tu vi kada su jedine sigurne stvari koje možete da očekujete  neizvesnost i problemi? Pa, to zavisi od vas. Ali ja ću vam ponuditi pet saveta o kojima možete da razmišljate na svom daljem putu.

Prvo, kada se suočite sa ove dve izvesnosti - problemima i promenama – dosta toga zavisi od vašeg stava. Da li je problem prepreka ili prilika? Je li promena kraj ili početak? Vaš stav će napraviti veliku razliku u kvalitetu vašeg života. Stvarno. Poslušajte ovo. Vaš stav ima moć da vas učini sretnom osobom ili osobom koja se stalno žali i nikad nije zadovoljna. Ako ste tip osobe „poluprazna čaša“, ja bih Vam savetovao da počnete da se usredsređujete na vodu koja je do pola čaše. Sreća je često odluka koje donesete, a ne dar pao sa neba. Dakle, obratite pažnju na to kako vidite probleme i promene. Ne kažem da možete samo da ignorišete tragediju ili bol ili patnju. Međutim, pozitivan stav može da vam pomogne da se bolje nosite sa problemom  i prevaziđete ga, umesto da vas unište negativne stvari u životu. 

Još jedan besplatan savet. Sledite svoje srce. Radite ono što volite. Radite ono što vas interesuje. To je ono u čemu ćete biti dobri. Siguran sam da ste svi sedili na predavanjima nevezanim za područje koje ste izabrali. Možda ste  bili odlični u tim predmetima, ali da li ste bili toliko uzbuđeni kao što ste  bili kod predmeta koji su vas interesovali? Dobri ste u onome što volite. To se jednostavno dogodi. Entuzijazam koji unosite u zadatak, vaša istinska ljubav prema tome, može da učini da posao bude kao zabava. Dakle, pokušajte da nađete način da ta strast - šta god da je – bude deo vašeg života. I to će se pokazati u vašem učinku. Kao što će kroz to isijavati i da radite nešto što stvarno volite. 

I, da ne zaboravim, možda još ne znate šta stvarno volite. To me dovodi do mog trećeg saveta: Budite fleksibilni. Došao sam u diplomatsku službu pre 30 godina. A imao sam plan. I znate šta? Život je imao potpuno drugačiji plan za mene. I to je bio sjajan plan – ne žalim se! Mislio sam da ću biti stručnjak za Evropu. Ispostavilo se da sam veći deo karijere proveo u Africi i malo u Aziji, malo više na granicama Evrope i te mogućnosti se pokazale strahovito vrednim. Znam ljude koji nikad ne bi razmislili da rade na nekom drugom području, jer su se uhodali u svoj posao. Držite oči otvorenim za različite mogućnosti. Samo zato što mislite da ste određeni da budete dizajner najvećeg trgovačkog centra u svetu, ne znači da vaša prava sudbina nije  podučavanje, istraživanje ili diplomatija. Dakle, budite oprezni, budite fleksibilan i ne plašite se da isprobate nove stvari. U ovom dobu promena, to je verovatno tačno više nego ikad ranije.

Mogućnosti mogu doći niotkuda. Znate, nekada davno, morali ste da emigrirate da biste pronašli mogućnosti i počeli iznova. Moji pradedovi su morali da pređu Atlantik i započnu novi život. Tada su mogućnosti izgleda zavisile od geografskih specifičnosti.

Ali danas, kako smo videli u slučaju Arapskog proleća, otvorenost i demokratija i mogućnosti dostupne su na sve više mesta. A ista tehnologija koja menja geo-političku menja i ekonomsku realnost. Informaciona revolucija donosi nove izglede i nove mogućnosti pravo pred vaš prag. To znači da su dobar posao i dobre plate dostupne ljudima baš tamo gde žive. To je izuzetna promena na bolje. A mogućnosti nam dolaze još bržim tempom. Neke procene navode da većina poslova kojima će se ljudi baviti u sledećih 20 godina još uvek ne postoji! Razmislite šta to znači. Postoji hiljade poslova, o kojima ljudi ni ne sanjaju, na kojima će raditi milioni ljudi u sledeće dve decenije. Dakle, postoje mogućnosti za kreativne mislioce da izrade vlastite profesije.

Iako kosovska relativno nerazvijena ekonomija predstavlja na neki način prepreku, u ovom smislu mislim da je to velika prilika – prilika za koju ste savršeno spremni da je iskoristite. Dakle, nemojte se bojati da probate nove stvari. Nemojte se bojati da pogrešite.  Rizikujte donekle. Posebno dok ste mladi. Ništa vas ne sprečava da se krećete. Zapamtite, promena je konstanta. A promena vam može pomoći da zadržite svežinu, zainteresovanost i oduševljenje, čak i nakon mnogo, mnogo godina.   

Moj četvrti savet. Učinite nešto značajno. Svi želimo da uradimo nešto što volimo, i to delimično zato što su to stvari koje su nama značajne. Ali radite stvari koje su značajne i drugima. Pogledajte oko sebe. Iz toga može da se izrodi dosta sreće,  ponosa i zadovoljstva.

Američki predsednik Vudro Vilson, jedan od naših najumnijih i najnaprednijih  državnika, jednom je rekao:

„Niste ovde samo da živite. Vi ste ovde kako bi omogućili svetu  da živi potpunije, sa širom vizijom, većim entuzijazmom i dostignućima. Vi ste ovde da obogatite svet, a postajete siromašniji ako zaboravite svoju misiju.“

To je prekrasan osećaj. Ako svo vreme mislite samo na sebe, to postaje puko postojanje. Morate da doprete do drugih kako biste dali značaj i čast svom životu. I da ponovim, imate ogromnu priliku za to ovde na Kosovu. Ovo je mlada država, sa puno problema - ili mogućnosti - zavisi kako gledate na njih. Vaša zemlja treba nove zakone; i nove puteve; i nove energetske sisteme; i nove firme; i nove profesore. I svi vi možete dati svoj doprinos napretku i poboljšanju stanja u vašoj zemlji. Kosovo treba vašu energiju, kreativnost i predanost. A vi ćete imati priliku za vođstvo i napredovanje mnogo brže ovde nego bilo gde drugo u svetu. 

I na kraju, tu je peti element koji možete iskoristiti dok se suočavate sa promenama i mogućnostima koje donosi život, a to je otvorenost za razlike. Ako blokirate „onog drugog“ jer ne jede vašu hranu ili ne govori vaš jezik ili ne živi u vašem susedstvu ili ne navija za vaš tim, ograničavate svoje životno iskustvo. A ograničavate i svoje mogućnosti da se prilagodite – što je kvalitet koji vam može pomoći uprkos dvema konstantama: promeni i problemima. Što ste otvoreniji kada su u pitanju razlike među ljudima, bolje ćete se nositi sa različitim situacijama. Dakle, budite otvoreni za različitosti. Učite od drugih koji nisu kao vi. 

Mislim da u velikoj meri pokušavam da vas uverim u nešto u šta i sami verujete. Jedna od prednosti AUK-a jeste da privlačite studente iz brojnih zemalja i tako ste imali priliku, baš tokom vaših godina na univerzitetu, da iskusite prednosti gledanja sveta kroz različite naočare. Nemojte tvrdoglavo smatrati da je vaš način razmišljanja i jedini način razmišljanja. Da ironija bude veća, što ste uspešniji u tome to je opasnost veća: možete doći do toga da svaki put mislite da ste najpametnija osoba u sali. A ljudi koji žele da imaju koristi od vašeg uspeha biće više nego srećni da vam kažu baš to. I poslednja važna rečenica: nemojte da vas ponese sopstveni uspeh. Umesto toga, pitajte i držite oči i uši otvorenim za ljudi koji se ne slažu s vama. Od njih možete mnogo da naučite. 

I u ovome takođe možete biti primer za vaše zajednice, vašu zemlju i region. Jer, ako postoji jedna stvar to je da Balkan uopšte, a posebno Kosovo, treba više svojih ljude koji će stvarno slušati iz druge perspektive. Uz vaš primer, pod vašim rukovodstvom, Kosovo zaista može da ispuni svoje obećanje da bude uspešno, multi-etničko, tolerantno društvo na Balkanu.   

Dakle, to je to. Uprkos životnim promenama i teškoćama, zapamtite pet stvari: 

1. Budite pozitivni
2. Sledite svoje srce
3. Budite fleksibilni
4. Uradite nešto značajno
5. Cenite razlike

Dvanaest reči. Mislim da sam mogao samo da ih kažem i tu stanem. Reči se lako zaboravljaju. Ali, molim vas, neka ove poruke postanu deo vas. To je samo dvanaest reči. Proživite ih. To će biti dovoljno da vam pomogne na daljem putu.

Čak i ako niste obraćali pažnju na moj govor, činjenica da ste danas ovde prilično je dobar znak da ste slušali - i učili - tokom poslednje četiri godine, a ja vjerujem da ćete mnoge od ovih lekcija naučiti vremenom. Nadam se da vas je vaša izloženost Sjedinjenim Državama tokom vremena provedenog na AUK-u naučila da ovih pet stvari prilično objašnjavaju uspeh američke  neverovatne priče. Još vrednije  - ovo može biti i deo vaše priče. Uzmite ono što ste naučili tokom ove četiri godine, izađite i činiti dobro, radite vredno i budite srećni. Ako to uradite, uspećete bez obzira na to šta vam život nosi.

Čestitam svakom od vas, Generacijo 2011! Svaka čast!