"Matursko veče u Misisipiju", novi dokumentarni film, prikazan nekoliko nedelja posle inauguracije prvog afro-američkog predsednika SAD, Baraka Obame, bavi se temom rasizma na američkom jugu. Njegov autor Pol Salcman pokazuje da su, sve do 2007, u gimnaziji u Čarlstonu u Misisipiju organizovane dve odvojene proslave maturske večeri – jedna za belce i druga za crnce. 

Autor Pol Salcman nada se da će priča o maturi u Čarlstonu 2008. podstaći gledaoce da preispistaju sopstvene predrasude

To se promenilo 2008, kada su učenici i školski odbor odlučili da održe prvo integrisano matursko veče. Teza iz filma je da bi čarlstonska zajednica verovatno nastavila sa segregacijom da nije bilo filmske zvezde koja je stanovnik tog južnjačkog gradića. 

Prošle godine, maturanti čarlstonske gimnazije, 70 odsto crnaca i 30 odsto belaca, pripremali su se za najvažniji dogadjaj svog školskog života – matursko veče. Proslava koja prethodi formalnom završetku srednje škole kulminira izborom najpopularnijih učenika – takozvanog “kralja” i “kraljice” mature. Dokumentarni film Pola Salcmana ima neobičan obrt. Matursko veče u Čarlstonu je po prvi put rasno integrisano zahvaljujući dobitniku Oskara Morganu Frimenu, stanovniku Čarlstona koji se zalagao za tu promenu. Maturantima je Frimen dao ponudu koju nisu mogli da odbiju. 

“Da li želite da imate jednu mature umesto dve ili tri? Vi sve organizujte, ja sve plaćam, dogovoreno?”, predložio je Frimen što su učenici oduševljeno prihvatili.

Direktor škole Vilijam Tribl nije bio tako oduševljen, rekavši da je zabrinut za bezbednost. Frimen je insistirao da, ako bude naoružanog obezbedjenja, policajci budu u civilu. 

Džesika, učesnica čarlstonske gimnazije, otvoreno govori o rasizmu u svom gradu.

Salcman je pet meseci snimao pripreme za matursko veče, dok su učenici završnog razreda čarlstonske gimnazije kupovali haljine i smokinge, i pričali s kim će doći na maturu…
Medjutim, dok je raspoloženje na površini bilo veselo, film pokazuje da su učenici bili svesni da integrisana matura, iako krupan korak, neće prebroditi rasne podele u gradu. Učenici kao što je Džesika otvoreno govore o tome.
„Ne mogu da se zaposlim na nekim mestima u gradu jer ima puno rasizma, jer su moji drugovi crnci“, priča ova devojka, belkinja. 

Drugi nisu tako otvoreni. Koriste pseudonime ili skrivaju lica kada govore u kameru o rasizmu u Čarlstonu u Misisipiju. Učenik koji je izabrao pseudonim „Bili Džo“ kaže da se u Čarlstonu ne tolerišu crnačko-belačka prijateljstva i brakovi. 

„Neki ljudi ovde bi se odrekli svoje dece ako probaju da udju u takve veze" - kaže on.

Medjutim, film pokazuje i da se mnogi mladi u Čarlstonu bore protiv rasizma. Heder i Džeremi su medju njima. Heder, koja je belkinja, kaže da bi volela da se uda za svog crnog dečka Džeremija i ima decu sa njim, što on ne želi u ovom trenutku. 

Pol Salcman kaže da se nada da će njihov pristup inspirisati druge.

„Ono čemu se nadam je da će mladi ljudi, zapravo svi ali posebno mladi, izaći iz bioskopa i za trenutak razmisliti o sopstvenim stavovima, o svojim uverenjima i svojim predrasudama. Svi ih imamo…“, kaže Salcman.

Matursko veče 2008. u Čarlstonu je bilo uspešno. Ostaje da se vidi da li će pomoći da nestanu rasne tenzije.